Знањем против дроге: КОКАИН (23)

Знањем против дроге: КОКАИН (23) byadmin Пројекат „ЗНАЊЕМ ПРОТИВ ДРОГЕ“, ПОРТАЛА „ШУМАДИЈСКЕ ВЕСТИ“, суфинансиран је из буџета РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. (НАПОМЕНА: Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.) Кокаин је веома адиктиван стимуланс који директно делује на мозак. То је једна од најстаријих познатих дрога. Чиста супстанца, хидрохлорид користи се више од сто година, а лишће коке, извор кокаина, жваће се већ хиљадама година. Чист кокаин је први пут добијен из лишћа Erythoxylon coca грма, који расте у Перуу и Боливији, средином деветнаестог века. Раних 1900-их то је постала основна стимулативна дрога од које су прављени тоници – еликсири коришћени за лечење различитих болести. Данас је кокаин дрога другог степена, што значи да се врло често злоупотребљава, али се може користити и у легалне медицинске сврхе, као што је локална анестезија код неких операција ока, уха и грла. У суштини постоје две хемијске форме кокаина: хидрохлорид и freebase, односно слободна база. Хидрохлорид или кокаин у праху ратвара се у води, а приликом злоупотребе узима се интравенозно (кроз вену) или интраназално (кроз нос). Слободна база кокаина користи се за пушење. Кокаин се обично продаје на улици као фини, бели, кристализовани прах који се у жаргону зове кока, кокс итд. Улични дилери у кокаин додају скроб, пудер и/или шећер, или дроге као што је прокаин (локални анестетик) или стимуланте као што је амфетамин. Без мириса је и горког укуса. Крек Крек је улични назив за слободну базу кокаина која се добија тако што се кокаин хидрохлорид у праху прерађује да би се добила супстанца припремљена за пушење. Термин крек је настао због тога што се чује пуцкетање кад се добијена смеша пуши. У овом случају корисник осети еуфорију за мање од 10 секунди. Овако брз и снажан ефекат довео је до тога да крек стекне огромну популарност средином осамдесетих година прошлог века. Осим тога, крек се јефтино производи и продаје, па је то утицало на његову популарност. Начини коришћења Основни путеви којима се кокаин уноси у организам су: орални (жвакање), интравенозни (ињектирање), интраназални (ушмркавање) и инхалаторни (пушење). Дрога се, такође, може утрљати у ткиво слузокоже и најчешћће се утрљава у устима изнад зуба, директно на десни. Неки корисници комбинују кокаин или крек са хероином и то се назива speedball. Не постоји сигуран начин узимања кокаина. Сваки начин доводи до апсорпције токсичних количина кокаина, што може довести до акутних кардиоваскуларних и цереброваскуларних тешкоћа које могу резултирати изненадном смрћу. Поновљена употреба кокаина може довести до зависности и других штетних последица по здравље. Ефекти кокаина се јављају готово одмах по узимању једне дозе и нестају након неколико минута или сати. Узет у малим количинама кокаин обично код корисника ствара осећај еуфорије, енергичности, говорљивости и долази до промена у перцепцији. Може се, такође, привремено смањити потреба за храном и спавањем. Неки корисници сматрају да им дрога помаже при бржем извођењу једноставних психичких и интелектуалних задатака, док другим могу искусити супротне ефекте. Дужина трајања еуфоричних ефеката које ставара кокаин зависи од начина уношења дроге у организам. Што је бржа апсорпција то је еуфорија интезивнија. Такође, што је бржа апсорпција, то је краће трајање осећања опијености. По ушмркавању, еуфорија релативно спосро почиње, али може трајати 15 до 30 минута, док код пушења траје 5 до 10 минута. Краткорочни ефекти кокаина манифестују се сужавањем крвних судова, проширеним зеницама, убрзаним куцањем срца, повишеном температуром и крвним притиском. Веће количине кокаина могу интезивирати осећај еуфорије, али такође могу довести до агресивности, бизарног и насилног понашања, што може бити праћено дрхтавицом, вртоглавицом, грчевима у мишићима, паранојом код поновљеног узимања, токсичном реакцијом сличном оној код тровања амфетаминаима. Неки корисници кокаина осећају немир, напетост, раздражљивост и забринутост. У ретким ситуацијама може доћи до изненадне смрти и после првог узимања. Кокаином изазване смрти су резултат престанка рада срца или напада за којим следи престанак рада респираторног система. Кокаин је веома адиктивна дрога. Пошто први пут проба кокаин, особа ће тешко моћи да предвиди или контролише кад ће је и до кад узимати. Може да се развије видљива толеранција на кокаин о којој многи наркомани говоре, а то значи да не успевају да поново доживе пријатне ефекте које су доживели први пут. Зато стално повећавају дозе да би интезивирали и продужили ефекте еуфорије. Док се праг толеранције за узбуђење повећава, корсници могу постати осетљивији на кокаинске анестетичке и конвулзивне ефекте, без повећања количине узете дроге. Ова повећана осетљивост може бити узрок изненадне смрти после узимања релативно малих доза кокаина. Уколико се дрога узима поново и у све већим количинама долази до стања повећане раздражљивости, немира и параноје. Ово може резултирати правом параноидном психозом, где особа губи сваки контакт са стварношћу и доживљава халуцинације Здравствене тешкоће Велике медицинске компликације су везане за употребу кокаина. Неке од најчешћих су: кардиоваскуларни проблеми као што су аритмија и срчани удар, респираторни проблеми као што су бол у грудима и престанак дисања, неуролошки проблеми као што су мождани удар и главобоља, стомачни проблеми као што су болови у абдомену и мучнина. Употреба кокаина је везана за различите болести срца. Установљено је да кокаин изазива опасне промене срчаног ритма, убрзано дисање, повишени крвни притисак и повишену телесну температуру. Физички симптоми су болови у грудима, мучнина, замагљен вид, грозница, грчеви и кома. Различити начини узимања кокаина могу изазивати различите последице. Ако се кокаин ушмркава може доћи до губитка чула мириса, крварења из носа, отежаног гутања, промуклости, надражености слузокоже носа, што може довести до хроничног запаљења и цурења из носа. Уношење кокаина на уста може изазвати тешку цревну гангрену праћену смањеним протоком крви. Интравенозни корисници кокаина могу имати алергијске реакције или на дрогу или на неке додатке који се налазе у уличном кокаину, што у тешким случајевима може довести до смрти. Кокаин, смањује потребу за храном, па многи хронични корисници кокаина изгубе апетит, што доводи до великог губитка на тежини. Истраживањима се дошло до сазнања да је опасно мешати кокаин и алкохол. Када се комбинују ове две дроге тело их претвара у cocaethylene-a. Ефекти cocaethylene-a трају дуже и токсичнији су него свака од ових дрога посебно. Битно је нагласити да је мешавина кокаина и алкохола најчешћа комбинација која резултира смрћу. Корисници кокаина посебно интравенозни, спадају у групу која је изложена великом ризику да се зарази ХИВ вирусом и хепатитисом. Утицај на трудноћу Бебе које су родиле мајке које су злоупотребљавале кокаин током тудноће, најчешће су превремно рођење, лакше су, имају мању главу и мање су од других беба. Фактори као што су: количина и број злоупотребљених дрога, неадекватна пренатална нега, злостављање и занемаривање деце удружено са мајчиним начином живота, социо-економски статус, лише здравље мајке, различити здравствени проблеми и изложеност болестима које се преносе сексом само су неки примери директног утицаја злоупотребе кокаина у постнаталном периоду, како на мајку, тако и на дете. Лечење Већина оних који се лече су политоксикомани, односно узимају више различитих дрога. Како би добро функционисао, план лечења мора да обухвата психо – биолошке, социјалне и фармаколошке аспекте злоупотребе кокаина. Још увек се ради на проналажењу и тестирању лекова за лечење кокаинске зависности. Уз проблем зависности, моги случајеви предозирања завршавају смрћу и зато постоје медицински третмани који се користе у хитним случајевима. Постоје различите бихејвиоралне терапије (Contingency Menagement Therapy, когнитивно-бихејвиорална терапија ) које имају ефеката код кокаинске зависности, како стационарних тако и амбулатних пацијената. Најважније је изабрати режим лечења који најбоље одговара потребама пацијента. Уз помоћ когнитивно – бихејвиоралне терапије се помаже пацијенту да препозна, избегне и суочи се са стресом, да препозна ситуацију у којој би највероватније посегну за кокаином, да избегава овакве ситуације и да се што ефикасније бори са различитим проблемима и проблематичним понашањем које је везано за злоупотребу дрога. Терапеутске заједнице (стационарни програми који трају од 6 до 12 месеци) су најчешће усмерене на различите сегменте лечења, као што су ресоцијалнизација индивидуе и њена реинтеграција у друштво, а могу икључивати и стручну рехабилитацију, као и друге врсте подршке. У терапеутске заједнице се укључују пацијенти који имају теже проблеме, као што су ментални проблеми и склоности ка криминалним радњама. ШУМАДИЈСКЕ ВЕСТИ #Шумадија #Шумадијскевести #вести #News
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2hi0Gzr
via IFTTT