Преумљење речи #балија

Преумљење речи #балија и преосмишљење речи #паор Душан #Ковачев Војвођанске новинарске незналице су на препоруку Динка Грухоњића од 2011. године обучаване да употребљавају преосмишљену реч паор. У Федерацији БиХ се истовремено покушава преумљење речи балија. Спремај Мехо господску вечеру. Штоје слано, нек је и биберли. Што медено, нек је и шећерли, Штоје масно, нек је и примасно. „Живот и обичаји муслимана у БиХ“) Преумљење речи балија, у израз супротног значења ономе што је о њему утврдила етимологија, јавило се на интернету непосредно пре него што је покушано преосмишљење речи паор на простору Војводине. Почео је то „професор повијести Ибрахим Табаковић“, али је његов утицај био мали, пошто није добио прилику да објављује штива која би стекла улогу уџбеника, нити је икад постао сива еминенција једног јавног ТВ сервиса попут Динка Грухоњића у Војводини. Постоји озбиљна могућност да је „професор повијести Ибрахим Табаковић“ потпуно измишљени идентитет. Пођимо од потпуног и неспорног књижевног сведочанства о смислу речи балија у Босни којег је у комедији „Дјелидба“ (1947. г) утврдиоСкендер Куленовић(Србин мухамеданске вере из босанске Крајине, учесник антифашистичке борбе у редовима партизана и академик САНУ). Радња Куленовићеве комедије се развија по основу поделе имовине локалног кафеџије Тука. Под руководством Зећир-аге поделу треба да спроведе дружина представника свих националности и вера у селу. Фабула Куленовићевог дела је нестанак правде у забаченој, заосталој средини, где се услед општег неповерења село дели и криминализује. У таквој средини свако сумња у сваког: Шокци сумњају да су „власи и балије стрепили па себи грабе и капом и шаком“, Власи сумњају да су се „шокци и балије удружили па њима раде о глави“, док балије сумњају у уроту „влаха и шокаца“ против њих. Драмска напетост између муслимана, православних Срба и римокатоличких Хрвата огледа се у упадљивој употреби увредљивих назива за сваку од верско-етничких група у селу: балије, шокци и власи. Дакле, Куленовић сведочи да су све три речи једнако увредљивог смисла. Књижевник Данило Киш је својевремено приметио да је Куленовић био „рудар језика“ који је „бирао увек најтврђу реч, увек из најдубљих језичких слојева, увек из најтајнијих језичких зона (…) која је најдуже мировала у руди предања“. По мотивима комедије „Дјелидба“ Скендера Куленовића, редитељ Амир Мушинбеговић управо снима истоимени играни филм. Шта каже наука о речи балија? Етимологија речи балија Абдулах Шкаљић у речнику Турцизми у српскохрватском језику, „Свјетлост“ ИП Сарајево, 1966. г. износи неколико значења речи балија: „1. Муслимански сељак, примитиван, прост човјек, човјек из народа који не припада племству и образованом свијету. – „Не зна балија шта је талија“ (нар. бл. 120). 2. Погрдни назив за босанско-херцеговачке муслимане – „Не зна балија што је здрава Марија“ (Вук, Посл, 198): Нијес' ово Босанске балије / Нит су ово љути Крајишници / Од Крајине од Херцеговине“ (Вук,VIII 416): „… да не гледамо на тужно залупано мноштво, рећи и нашем широком колико-толико образованом друштву да су нам ови 'мујани' и 'балије' – браћа…“ (Радић 264). 3. Назив за сирова, неотесана, силовита човјека уопште. Мислим да ова ријеч долази од мусл. личног имена Балија (в), а горња значења под 1. и 3. дошла су због саме сличности у изговору са ријечима „балити, балоња, балав“ итд.“ У Рјечнику страних ријечи, туђице, посуђенице, изрази, кратице и фразе А/Ж (Анић, Клаић, Домовић, стр. 155, Сани-плус, Загреб, 1998) наводи се да је реч балија турцизам: „Некад: простак; касније: својеглав човек, насртљивац, лијенчина, нерадник, расипник, протуха, неотесанац итд, без обзира ради ли се о муслиманима или о припадницима других вјера; понашати се као балија, понашати се простачки, обијсно, самовољно“. У Етимолошом речнику српског језика (Александар Лома и аутори, стр. 128, св. 2: БА-БД, Београд 2006. г) наводе се три значења речи балија: „Муслимански сељак који живи примитивним, старинским животом“, у Далмацији и БиХ, (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Бг, 1959. г; Речник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, I/XXIII, Загреб, 1880-1976. г); „Погрдан назив за босанско-херцеговачког муслимана“, Вук; „Назив за обесног, неотесаног човека“. У Височкој нахији (према РСКНЈ). Према другим изворима реч се бележи и у Херцеговини, Пољицама, у Босанском Грахову, Зети, Љешкопољу.“ Из ове речи су изведени аугментатив, деноминал, придев, и именица женског рода. Реч балија помињу Скендер Куленовић и Иво Андрић. Према РХСЈ ЈАЗУ реч балија се бележи од XVIII века. Одредница Етимолошког речника српског језика као нејасноћу помиње извођење апелатива од личног имена Балија, Бали из турског Bali арапског порекла „у апелативном значењу 'старинац', указјујући да се етничко име Балије у ужем смислу односи на муслимански живаљ у Херцеговини око Подвележи и Габеле, по Дубравама и око Стоца“. Такође, као нејасноћу бележи и извођење речи балија из касабалија „становик касабе“ уз указивање на аналогни развој значења речи нагија из нахија, са значњем „простота, фукара“ у Прчњу, што наводи Петар Скок. Фебруара 2008. године се на босанским страницама Википедије појавила одредница „Антибошњаштво“, у оквиру које је реч балија проглашена увредљивим изразом за Бошњаке: „Među poznatije uvrijedljive termine za Bošnjake, koje koriste najčešće Hrvati i Srbi, su: Balije – Vulgarni termin koji potiče iz osmanlijskog perioda. Približno mu je značenje bosanskog seljaka, ali je tačna etimologija nepoznata. Neki rani izvori nagađaju da se ovo odnosi na Bošnjake povremene nomade, koji žive u planinskim područjima. Danas je to najpoznatiji uvrijedljivi termin za Bošnjake. Varijacije: Balijesnice, Balinčad, Balindure.“ Наравно, анонимни писац одреднице „Антибошњаштво“ се не позива на јасну етимологију речи балија, или свом ставу заснованом на незнању приписује општи значај. На врло сличан начин је три године касније поступио и „Ибрахим Табаковић“. Да је у овој одредници етимологија узета у обзир, лако би се открило да је реч балија документована још у XVIII веку када није могло бити говора о „антибошњаштву“. I.Прво преосмишљавање речи балија у узвишени израз Упркос научним налазима етимологије о значењу речи балија, међу босанским муслиманима се јавио покушај да је преуме ка узвишеном смислу. Пример оваквог напора је мисао „професора историје Ибрахима Табаковића“ коју је априла 2011. године изнео у јавној преписци са Младеном Павером на сајту Родословље.хр, априла 2011. године коментаришући Паверов чланак „Иванић – Жупа 1649. године“ (26. 6. 2008. г). Преносим коментаре „Ибрахима Табаковића“ онако како их је, „ћелавом латиницом“, „професор повијести“ лично поставио: 4. 2011. Misljenje da je prezime BALIJA (ovo vrijedi sigurno i za prezime BALIC) doslo iz rijeci balija- koja ima pejorativno znacenje – je NETOCNO sa znanstvenog stajalista. Ovo prezime je izvedeno iz muskoga osobnog imena Balija,koje je – prema onomatologu i turkologu prof. dr. Ismetu Smailovicu – nastalo :“Iz tur. Bali (licno.m.ime) + nas nast.-ja. Etimologija ovoga imena nije sigurna, ali se moze pretpostaviti da je iz ar. bal=um, pamet, duh+ar. sufiks–i(yy). Ovo vl. ime ne treba mijesati s rijecju balija koja ima nekoliko drugih znacenja: 1) muslimanski primitivni seljak,prost covjek koji ne pripada obrazovanom svijetu; 2) muslimanski nomadski stocar u Hercegovini; 3) pogrdan naziv za bosanskohercegovackog Muslimana. Odakle potjece takav naziv koji ne oznacava vlastito ljudsko ime, nije sigurno utvrđeno. O tome se kod nas dosta pisalo, ali su sva misljenja jos uvijek samo pretpostavke. „(Dr Ismet Smailovic, Muslimanska imena orijentalnog porijekla u BiH-u, II izd.,Sarajevo 1990., str.161.-162.) Osobno se potpuno slazem sa stajalistem prof. I. Smajlovica, a velika mi je cast sto ga osobno i poznajem. Kada sam s njim posljednji put razgovarao (u travnju 2o10), ja sam mu iznio svoje osobno misljenje o podrijetlu imena i prezimena Balija. Naime, mozda je ono izvedeno od dvije rijeci BALI+ALIJA,pa je doslo do njihovog kracenja u BALIJA, sto znacilo izvorno PAMET ALIJA, tj. PAMETNI ALIJA ili UZVISENI UM (jer Alija znaci ar. Aliyy= “ Uzviseni, Mocni, Otmjeni“.. Ima dosta primjera da su duza imena skracena ili su prezime nastala kracem duzih imena, itd… Također, ja sam prof. I. smailovicu rekao da je rijec balija kao naziv za Muslimane najvjerojatnije izmislio Vuk, pa je ona produkt velikospske etnocentristicke politicke propagande, te nema nikakve veze sa znanoscu… Ibrahim Tabakovic, prof. Povijesti 5. 2011. Stovani gospodine Paveru, Uz moju dozvolu mozete koristiti moj tekst o prezimenu Balija u cijelosti ili samo njegov dio koji Vama odgovara za Vasu poznatu knjigu iz genealogije.U vezi imena Balija navodim Vam i misljenje orijentaliste A. Skaljica iz njegove poznate knjige“Turcizmi u sh. jeziku“, peto izdanje, Sarajevo 1985., na str. 118.: “Bal ja,-e i Bali, indecl. (ar.) 1.musl. musko ime…. 2. Balibegovica je jedna mahala (kraj) u Sarajevu. 3. „Balije“su jedna muslimanska etnicka grupa u Hercegovini (oko Poveleza i Gabele te po Dubravama i oko Stoca) (Corovic 126. Dedijer 115). balija m. (ar.) 1.muslimanski seljak, primitivan, prost covjek, covjek iz naroda koji ne pripada plemstvu i obrazovanom svijetu…. 2. pogrdan naziv za bosanskohercegovacke muslimane… 3. naziv za sirova, neotesana, silovita covjeka uopste. Mislim da ova rijec dolazi od musl. licnog imena Balija (v.), a gornja znacenja pod 1. i 3. dosla su zbog slicnosti u izgovoru s rijecima „baliti,balonja,balav“ itd.“(str.118.) Za etimologiju prezimena Balija (kao i BALIC) i imena Balija i Bali vazno je navesti i ovo: prof. I. Smailovic navodi –u svom „Tursko-bosanskom rjecniku“ (Tuzla 2007) na str. 34. znacenje tur. rijeci BAL:“bal-med. 2.sok iz prezrele smokve…“; na str. 35.: balli – meden, od meda, s medom…“ Uz srdacne pozdrave. Tabakovic Како видимо, и „Ибрахим Табаковић“ је пажљиво заобишао грађу коју је утврдила етимологија, да би потом заједничкој именици балија дао нови смисао којег изводи поштапајући се одредницом о личном имену „Бали“ др Исмета Смаиловића из књиге „Турско-босански рјечник“ (Тузла 2007. г). „Табаковић“ се потом позива и на одредницу Абдулаха Шкаљића о личном имену „Бали“, коју је српска етимологија изричито означила за нејасноћу. Као што „Табаковић“ прећуткује да Смаиловић у свом речнику ничим не указује да је именица балија настала од личног имена Бали, такође прећуткује и садржину Шкаљићеве одреднице „Балија“. „Табаковићева“ замисао је почела да се преноси по интернет форумима и друштвеним мрежама, па је остварила значајан утицај на уверења лакомисленог дела јавности, расположенијег да стварност тумачи брзом претрагом електронских страница, него претрагом научних чињеница забележених у књигама које су писали образовани и стручни људи на основу објективне грађе и научних истраживања. Данас је лако пред јавним мњењем потиснути научну истину допадљивим личним ставом и чак прогласити научно неспорне чињенице „пропагандом“, те изрећи како оне „немају никакве везе са знаношћу“. Sancta simplicitas! Измена смисла речи балија на српској Википедији Септембра 2012. године се на српским страницама Википедије под налогом „Korisnik:Prооооооf“ појавила одредница „Балија (значење речи)“. Занимљиво, од све етимолошке грађе за израду одреднице, непознати аутор је употребио једино Речник савремених речи и израза Љуба Мићуновића из 2006. године. За налазе других етимолога поменути корисник не зна или неће да зна. И овај покушај преосмишљавања речи балија навешћу без исправки: Balija je reč grčkog porekla (Βάλιος) a označavala je mitskog i besmrtnog Ahilovog konja, Balija. Turci su preuzeli reč iz grčkog jezika, a sa prodorom na Balkan, tako su nazivali stanovništvo planinskih krajeva koje se bavilo stočarstvom i pčelarstvom i bilo znatno siromašnije od ostatka društva, koje se većinom bavilo poljoprivredom. U Turskom jeziku reč BAL znaci med,pa je izraz BALIJA upotrebljavan kao kovanica za pčelare odnosno ljude koji su se bavili proizvodnjom meda.Jer je prostor Balkana bio poznat po pčelama i pčelinjim proizvodima pa su ga turci nazivali zemljom krvi i meda, od dve reči iz turskog jezika, a to su bal – što znači med i kan – što označava reč krv (zbog učestalih ratova). Reč balija neobjašnjivo je žargonski upotrebljavana početkom 1990-ih godina tokom raspada bivše SFRJ, kao naziv za Bošnjake u BiH, od strane Hrvata i nekih jugoslovenskih naroda. U nekim rečnicima se može naći današnje značenja reči: balija- neučen i slabo obrazovan,siromasan čovek (Ljubo Mićunovic,Rečnik savremenih reči i izraza, Beograd,2006) Занимљиво, ово је једина одредница коју је дати корисник поставио на Википедију. II.Сличности преосмишљавања речи балија у БиХ и речи паор у Војводини У тексту „Израз паор у додиру Босанаца са Војводином“(Петровград.орг, 15. 7. 2017. г) изнео сам аргументе да су се њеном употребом код нас одушевили најпре босански муслимани, разумели њено значење погрешно, па занемаривши етимологију почели да ту реч користе и претварају у израз сасвим другачијег смисла од оног на које упућују налази етимологије. Пошто је књига Динка Грухоњића„Дискурс агенцијског новинарства“(Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за медијске студије, Нови Сад, 2011. г) стекла улогу уџбеника, нови нараштај војвођанских новинара је 2015. г. запопочео медијско бомбардовање у Војводини преосмишљеним изразом паор. Игноришући етимологију, Грухоњић је измислио да се изразом паор раније „желео означити ратар који је велепоседник и израбљивач радника“ и да се „ни један други сељак сем војвођанског не назива паором“. Како се научно може утврдити жеља за означавањем? Грухоњић је реч паор најпре прогласио „лексемом“, па је говорећи о њој директно учио да „конотација“ чини њено „значење или смисао речи веома променљивим“. Веома је занимљиво да је Грухоњић своје замисли којима је „значењу“ речи паор дао нови смисао објавио исте године када је „Ибрахим Табаковић“ изнео преосмишљавање речи балија. Још је занимљивија чињеница да етимологија речи балија често значи простог, сировог, обесног, неотесаног, тупог, самовољног, примитивног, необразованог сељака. Дакле, реч балија се у Босни и Далмацији употребљавала у донекле блиском значењу ономе у коме се вековима употребљавала реч паор у Војводини. Додајмо да је у Војводини реч паор на селу означавала најпре једну класу ратарских подложника који су оригинално били кметови. Исто је било и у Хрватској, као и међу Градишћанским Хрватима у Аустрији, а у Босни и Херцеговини су сви сељаци били кметови до распада Аустро-угарске, када је Краљевина СХС у условима демократије и слободе Видовданским уставом укинула последње остатке феудалних односа. Динко Грухоњић који је у „медијском дискурсу“ Војводине почео преосмишљавање израза паор, ипак том изразу није дао умно узвишени смисао попут онога што је „Ибрахим Табаковић“ учинио смислу израза балија. У Војводини су Грухоњићевом изразу узвишену улогу доделили челни људи Лиге социјалдемократа Војводине. Додуше, нису били у стању да том изразу подаре и умну снагу. Напели су се да преосмишљеном изразу паор додају гламур, што заиста никоме у БиХ није пало на памет да учини са преосмишљеним изразом балија. Већ 2012. године је тадашњи кикиндски директор ЈКП чистоћа и зеленило, председник удружења „Лига паора“ и покрајински посланик ЛСВ Милош Шибул организовао „Бал паора“. Та кафанска манифестација се понављала све док Шибул није ухапшен под сумњом да је са рачуна ЈКП „Чистоћа и зеленило“узео много новаца Кикинђанима, расипао их, а скоро половину те огромне суме чинили су трошкови репрезентација, ручкова, сендвича, сладоледа и колача. Пошто Милош Шибул није успео да вербално осмисли „узвишеност“ преосмишљеног израза паор,Ненад Чанак је покушао да израз паор „узвиси“ контекстом лексеме, одређујући паорску част супротно себи самоме. У ауторској емисији Љубице Гојгић „Прави угао“на РТВ 26. новембра 2015. године, Чанак је на питање новинарке о политизацији протеста пољопривредника изјавио: „Нисам паор јер се не бавим земљорадњом. Увреда је за паоре да их поистовете са мном.“ Било је то први пут у историји да неко у јавном говору тај израз употреби сасвим супротно сваком до сада познатом смислу који је изразу приписиван још од доба када је био реч. „Лексема“ паор у „контексту лексеме“ балија Пишући о преосмишљеном изразу паор у додиру Босанаца са Војводином, утврдио сам да његовој наглој употреби у Војводини треба да захвалимо претходним одушевљењем босанских муслимана. Ову појаву сам тумачио сличношћу рајинског менталита и паорског духа. Постоје и друге сличности. Слично, не исто, али у знатно ограниченијим размерама, у БиХ се покушава преумљење речи балија. У српским говорима Војводине је реч паор често имала увредљив смисао, попоут речи балија у БиХ. До истоветности слично сви који данас по БиХ и Војводини преосмишљавају ове речи игноришу науку и књижевност које су забележиле њихово значење и смисао појмова које означавају. И једнима и другима су побуде једнако политичке. Оба израза су једнако употебљена у циљу сугерисања некаквог посебног идентитета становништва на верској, етничкој и регионалној основи. Стога би ваљало да антрополошка наука пажљивом употребом упоредне научне методологије подробно истражи није ли преумљење речи балија и преосмишљење речи паор вид пасивно-агресивног говора мржње. Нарочито је упадљиво истоветан политички „контекст“ у којем се појавио нови смисао оба ова израза. Речима балија и паор је почео да се фалсификује смисао у доба када је простор некадашње Југославије сасвим подељен, потом економски упропашћен и коначно сасвим опљачкан. Све нам се ово догађа у доба пуног замаха глобалистичке окупације, чији компрадори спроводе промену свести нашег (односно наших) народа. Управо њима у БиХ и Вовјодини данас одговара да угуше слободарски дух народа преосмишљавајући речи балија и паор у нешто узвишено, како би народ у Војводини и БиХ једнако несвесно тежио ономе што је у њиховој традиционалној култури било израз ругла, необразованости, обести, простаклука и робовског духа. Умност босанског оријентализма и мудрост војвођанског хумора Мудрост „професора повијести Ибрахима Табаковића“ нам је указала на могућност да је са босанског шадрвана 2011. године потекао танки шербетни млаз заслађеног израза балија који се до 2015. године претворио у бујицу која Војводином ваља преосмишљени израз паор као дрвље и камење. Наша етимологија, историја и антропо-географија су давно утврдиле значење речи паор, а наша књижевност је приказала њен вековни смисао. Да није било Мехмеда Парагана, Мухарема Баздуља, Динка Грухоњића и „Ибрахима Табаковића“ лутали би смо по завичајној лексици као по тамном вилајету. Уз њихову помоћ смо открили да се у савремено преосмишљеном изразу паор налази сличан смисао као у преумљеном изразу балија, којем је приписано значење узвишеног ума паметног Бали-Алије, моћног, отменог, па чак и меденог. Ох, каква је медно заводљива умна сласт босанског оријентализма замирисала лексиком војвођанких говора у медијској „акцији паор[1]“. Ту се вѝле у шербет купају! Једном сам навео да су староседеоци Војводине пажљивије посматрали и слушали Босанце него они нас, и много корисног од њих научили. Војвођанским незналицама данас препоручујем да крајње озбиљно размисле о речима које је Бошкићу упутио Ђорђе Чварков. Схвативши да је њихов колега Босанац (Драган Торбица) успешно продао две упаковане цигле наивном купцу као лап-топ, Чварков је Бошкићу наредио: „Ћути, глупане и слушај Босанца, можда нешто и научиш!“ (Државни посао, „Интранет продаја“, еп. 113, 6. 3. 2017. г).____________________________________________________________________________________________________ [1] Израз „акција паор“ прва је употребила проф. др #Љубомирка #Кркљуш из Матице Српске у чланку „О паорима и поделама“, обј. у новинама „Политика“, 15. 2. 2017. г (доступно на #Петровград.орг) ФСК Преумљење речи балија и преосмишљење речи паор http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2h261yf #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2h261yf
via IFTTT