Марџори Џенкинс: „Моја породица припада класи запослених сиромашних“. У исповести ове мајке многе жене из Србије се могу пронаћи. Речи које вас убадају као мач, натераће вас да још једном размислите и да не престајете да се борите јер нисте сами у томе. „Некад сам мислио да сиромаси просто не прате „рецепт за лечење сиромаштва“ који гласи: нађи посао, штеди новац и извуци се из беде. У то више не верујем. Био сам тако глуп, то тек сад схватам“, реченица је анонимног човека кога сам видела на популарној страници „Људи из Њујорка“ и потпуно схватам шта је тиме хтео да каже. Ја сам запослена и сиромашна. И супруг и ја радимо пуно радно време, често поред тога и додатне послове, и сваког месеца се мучимо да саставимо крај са крајем. Дуго сам се јако стидела наше финансијске ситуације. Пратили смо златни стандард за остваривање „америчког сна“ – ишли смо на факултет, венчали се, нашли добре послове, родили децу, купили кућу. А нисмо доживели реалност америчког сна. Уместо тога, давимо се у дуговима и питање је дана када ћемо завршити на улици – почиње своју причу Марџори Џенкинс, ауторка текста „Моја породица припада класи запослених сиромашних“. Kолико год напорно да радим, само једна плата дели ме од финансијског колапса. Сваког месеца на календару запишем све дугове и покушавам да нађем неку магичну формулу да поплаћам све. Имам и списак рачуна које не морам да платим овог месеца јер ме још неће искључити. Не сећам се кад ми се десило да могу да поплаћам све рачуне у истом месецу. Исцрпљујуће је тако живети, али сам за сада превише поносна да питам за помоћ. Знам да има људи у много горој ситуацији, и да можемо да се сматрамо срећницима што уопште имамо кров над главом и храну. Зима је, а нама су гуме потпуно ћелаве. Празници иду, а ја не знам да ли да нам искључим грејање да бих имала шта да ставим деци под јелку. Ноћима лежим будна и питам се како, побогу, да створим новац за све. Ми смо невидљива класа сиромаха – запослени сиромаси, који живе од плате до плате. Вучемо, гурамо, гриземо и знојимо се за шта тачно? Да могу да одложим плаћање грејања да бих могла деци да приуштим зимске чизме? За то време ћемо се, наравно, муж и ја смрзавати у својим старим и поцепаним патикама јер пара и за децу и за нас нема. Снаћи ћемо се некако да сачувамо и кућу и да ставимо нешто хране на сто, али то ће нас коштати много физичког и менталног здравља. И зато ме вређа та филозофија – ради и штеди. Од чега? Ово је савремено сиромаштво, и ја сам савремени сиромах који остаје невидљив. И зато су ме дирнуле речи човека са почетка мог текста. Желим да ме видите, и драго ми је да ме је неко коначно приметио. Марџори Џенкинс: „Моја породица припада класи запослених сиромашних“. | Патриот http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2AYk5Cb #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2AYk5Cb
via IFTTT
Нема коментара:
Постави коментар