петак, 12. јануар 2018.

БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Прочитајте интервју...

БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Прочитајте интервју председника Двери, Бошка Обрадовића, датог за Београдски глас. Имате опасан језик. Колико је то корисно а колико опасно у политици? Мој језик је опасан само за оне који су опљачкали овај народ и државу у претходних 30 година. Просто, нећу да их оставим на миру док не буду одговарали за оно што су урадили. Зато сам и формирао Антикорупцијски тим Двери и отворио аферу „Двериликсˮ да бисмо истерали ствари на чистац. И нема заштићених: Вучићев брат и кумови, мој брат и кумови – сви морају под лупу јавности и закона. Ја и моја породица ћемо први бити предмет Закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна од 1990. до данас, када га Двери буду донеле. Не трпим неправду и не дозвољавам да ме неко гази и понижава. Грађани ме нису изабрали да ћутим у Народној скупштини. Ако смо опозиција онда нам следује борба против власти, а не повлачење, кукање и прављење тајних дилова са властодршцима. Да бисмо уозбиљили политичку сцену у Србији, на председничким изборима оверио сам своју оставку код јавног бележника у случају да своја предизборна обећања не испуним у првих шест месеци на власти. Сваки грађанин би био у прилици да активира моју ковертирану оставку ако нема обећаних резултата. Дакле, политички језик Двери подразумева одговорност. Како реагујете на дежурну опаску о политичарима „сви су они исти“? То је подвала. Прво, нису сви исти, јер једни су лопови, а други нису, једни су били на власти, а други нису, једни иза себе имају низ афера и компромитујућих материјала, а други немају. Дакле, коме је у интересу ширење ове подвале? Само онима који су на власти, јер се на тај начин изједначавају корумпирани политичари на власти са онима који то нису и који би им могли бити озбиљна алтернатива. Не пристајем на ту опаску, која представља линију мањег отпора код грађана и бирача уместо да се ухватимо у коштац са влашћу и подржимо нове људе који се до сада нису бавили политиком и нису били на власти. Генерално се буним против широко прихваћене идеје да је неморално бавити се политиком јер је политика курва и прљавштина у којој ћеш се сигурно испрљати, покварити и продати. Ја сматрам управо супротно: да је неморално стајати са стране и гледати како Србија и нпр. Београд пропадају. Политичари се разликују по храбрости, поштењу и одговорности, јер ако су сви исти онда за овај народ и државу нема спаса и наде. То је прилично песимистичан и деморалишући став, који одговара једино онима на власти. Могу да прихватим ту врсту поистовећивања на једну страну за све оне који су до сада били на власти. Имали су прилику, рекли су све што су имали и урадили су све што су знали. За Србију би било идеално да нико ко је до сада био на власти не сме више да дође на власт. Кад изговорите „или ми или они“, не брине ли Вас провокативни, па и претећи тон те реченице? Или ћемо ми победити политичку мафију која влада Србијом, или ћемо и даље сви бити њихове жртве. То је политичко „бити или не битиˮ за Србију. Јесте судбоносно и обећавајуће, а ако је провокативно и претеће – јесте за чланове ове политичке мафије: корумпиране полицајце, тужиоце, судије, банкаре и политичаре који им пружају заштиту. Без обзира на смену власти ова мафија остаје да влада и пљачка. Овде није решење само смена Вучића са власти, то је најважнији услов за политичке промене, али је само први корак. Са Вучићем мора да оде и погрешна политика и читав корумпирани политички систем. Превише пута нам се десило да је дошло до смене власти, али не и система власти. У том смислу је кључно подвући црту и раскрстити са наслеђеним страначко-паразитским системом, криминалом и корупцијом. Кад кажете „лажна опозиција“, на кога тачно мислите? На Чедомира Јовановића, Ненада Чанка и Војислава Шешеља. Првом Вучић сервисира приватне и пословне дугове, други седи са СНС у градској власти у Новом Саду, а трећи је поново омиљени опозиционар власти, који за паре има договор са Вучићем о ненападању. Постоји и део праве опозиције који води исту политику као и СНС (улазак у ЕУ и НАТО по сваку цену, одрицање од КиМ, сарадња са ММФ-ом, субвенционисање страних фирми…) и није спреман да се обрачуна са криминалом и корупцијом јер су неки њихови чланови део политичке мафије. У том смислу, примера ради, и Драган Шутановац је лажна опозиција. Постоје и многе лажне патриотске групације и појединци попут Мише Вацића и сличних које је Вучић формирао и финансира у циљу замајавања патриотске јавности и одвлачења дела бирача истинске патриотске опозиције. Колико се у Србији краде тајно, а колико јавно и како тумачите то да у односу на претходну власт ова не зазире ни од нескривених махинација? Ако власт опере два милиона евра преко председничких избора, тако што 7.000 људи уплати по 40.000 динара на Вучићев рачун, има ли отворенијег прања пара на свету? Ако већина локалних самоуправа последњих година бележи огроман скок издвајања из буџета за новогодишњу расвету, није ли то један од начина финансирања СНС, јер се милионска средства одливају преко фантомских фирми у страначке џепове? Ако садашњи председник државе ставља свог кума на место директора јавног предузећа, а премијерка пребацује своје послове на партнерку и брата – како се то зове? Да ли је због тога што је почела да истражује овакве ствари Мајда Кршикапа морала да поднесе оставку на место директора Агенције за борбу против корупције само два месеца пошто је изабрана на ту функцију? Зашто већ шест година колико је СНС на власти нема Закона о пореклу имовине? Како су се на слободи нашли Станко Суботић Цане, Богољуб Карић, Млађан Динкић, Драгослав Космајац и како се тада није побунио грађанин Милош Вучевић? Ако се оволико краде јавно – поставља се питање колико се онда краде тајно? Оно што је чињеница – нема политичке и кривичне одговорности. У затворима Србије, на основу правоснажне пресуде, на вишегодишњој робији данас се не налази нити један политичар или тајкун који нас је опљачкао. Вучићева борба против криминала и корупције је једна обична медијска представа и лаж. Очигледно је да Ваша пронационална политика не оставља утисак на премијерку Брнабић чим фаворизује потрошену пронационалну политику Шешеља и радикала. Јесте ли због тога разочарани? Ја сам веома захвалан Ани Брнабић што је јавно разоткрила сарадњу Војислава Шешеља са владајућим режимом. Због тога су разочарани многи радикали који су веровали да Шешељев повратак из Хага значи истинску опозициону борбу против Вучићеве издајничке власти. То је доста отрежњујуће за многе патриотске бираче. Ја бих био веома забринут да ме је Ана Брнабић похвалила и запитао бих се где грешим. Овако прогон Двери коме смо изложени на медијима, у Народној скупштини и на судовима јасно говори да власт у Дверима види праву опозицију, коју не може да уцени и контролише. И то је тај проблем који власт има са Дверима: немају нас у својим фиокама којима уцењују и своје политичке савезнике и противнике, не могу у нашој биографији да нађу ништа спорно и не плашимо их се, већ отворено говоримо о криминалу и корупцију у врху Вучићеве власти. Кад кажете: „Док не видите Жељка Митровића у затвору – знајте да се још нису десиле политичке промене у Србији“! Да ли је то још једно обећање лустрације, или судите без суда? Жељко Митровић је симбол политичке мафије која деценијама уназад влада Србијом: медијски тајкун, са сумњивим пореклом имовине и капиталом, који опстаје без обзира на смену власти, не плаћа порез и раднике, добија субвенције из републичког буџета, заузврат злоупотребљава јавно добро – националну фреквенцију – за пропаганду владајућег режима и трује нацију ријалити кич програмима и шунд музиком. То је моје политичко обећање јер правда мора победити у Србији. Да ли је претеривање Ваш став садржан у неком од твитова: „Ја, па Парови – у томе је тајна Вучићевог успеха!“? То је аутентична изјава Александра Вучића на питање Миломира Марића да ли да пре и после његовог гостовања иду рекламе, на шта је Вучић одговорио: „Не. Парови, ја, па Паровиˮ. То је сама суштина Вучићеве власти, која много више почива на ТВ ПИНК и ријалити програмима него на Влади Србије. Зато их је толико заболео наш протест испред зграде ТВ ПИНК, јер смо ударили у срце актуелног система власти. Верујете ли да ће се у овој години развезати „косовски чвор“, и на чију штету? Александар Вучић је добио задатак да у 2018. години заврши са Косовом. То је његова обавеза коју је преузео када су га довели на власт. Не заборавите да је ЕУ честитала победу Томиславу Николићу три сата пре затварања биралишта у другом кругу председничких избора 2012. Сада је то обећање дошло на наплату и отуда грозничава журба председника Србије да се реши питање Косова. Он је у обавези да ове године потпише „споразум о свеобухватној нормализацији односа са Приштиномˮ, што у преводу значи признање тзв. независног Косова. Не видим чему журба. Геополитичко време коначно ради за нас. Све је више противника тзв. косовске независности, па и међу онима на Западу који су је признали. Наслућујете ли ишта нерегуларно на предстојећим изборима у Београду? Не видим да се било шта регуларно спрема за градске изборе у Београду. Помињу се лажни гласачи из унутрашњости, планира се ново партијско запошљавање у градским службама пре изборе, немате нити једну ТВ у Београду на којој можете да видите некога из опозиције… Велики сте поборник очувања породице као темеља друштва. Колико је то реално у Србији где је осиромашење потпуно разорило породице, а људе учинило несигурнима и уплашенима? Без јаке породице појединац је осуђен на усамљеност и несигурност. Двери су политички покрет породичних људи који сматра да породица треба да дође на прво место у нашем друштву и држави. То значи Министарство за бригу о породици и нову државну институцију Заштитника породице, али пре свега нову породичну политику која подразумева реформу пореског система у корист породице. Што се више остварујеш као породичан човек и имаш више деце држава те све више помаже – смањењем пореза на зараде и имовину, породичним додатком, финансирањем камате у кредитима за решавање стамбеног питања, флексибилним радним временом за очеве и мајке, посебном подршком за самохране мајке и самохране очеве и породице у којима ниједан члан није запослен или су презадужене… Ми тражимо повратак нормалног радног времена од 7-15 часова и строго поштовање недеље и државних празника као нерадних дана, као и плаћање свих прековремених радних сати. Жена треба да добије слободу и државну подршку да се оствари и као мајка и као пословна жена. Породичне фирме треба да имају стратешку подршку државе, као и све компаније које имају социјалну одговорност према запосленима. Свако дете у Србији мора да има место у вртићу, било на селу или у граду, а упис у вртић, школски уџбеници и превоз треба да буду бесплатни. Сигуран сам да је породична политика – политика будућности, не само зато што је наш највећи државни проблем који треба решити бела куга, већ зато што је одбрана и успех породице једина тачка око које се не делимо и сви мислимо исто. Зато су Двери и одабрале да се саберемо око једне такве уједињујуће политике која се тиче свих нас, а пре свега наше деце. БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Имате опасан језик. Колико је то корисно а колико опасно у политици? Мој језик је опасан само за оне који су опљачкали овај народ и државу у претходних 30 година. Просто, нећу да их оставим на миру док не буду одговарали за оно што су урадили. http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2ASzOOc #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2ASzOOc
via IFTTT
БОШКО ОБРАДОВИЋ (ДВЕРИ): Нисмо сви исти – једни су лопови Прочитајте интервју председника Двери, Бошка Обрадовића, датог за Београдски глас. Имате опаса... - Милан «П�...

Нема коментара:

Постави коментар