субота, 17. фебруар 2018.

Economist: Размену територија предложио Вучић, Албанци заинтересовани, Америк...

Economist: Размену територија предложио Вучић, Албанци заинтересовани, Американци и Немци рекли „нема шансе“ Деценију од проглашења независности, Косово је и даље насилно. Годишњица је обележена поделама између косовских Срба и Албанаца Оливер Ивановић, Србин и косовски политичар који је убијен 16. јануара, погођен је са шест метака, према речима његовог пријатеља Бранислава Крстића који је опрао и обукао Ивановићев леш. „Онај који га је усмртио ушао је овде“, рекао је показујући свој кук, „а изашао је овде“, наставио је показујући своје раме. Атентати су злослутно обележје Косова, које прославља десетогодишњицу независности 17. фебруара. Српска мањина се дуго плаши већинске албанске популације. Сада, како је господин Ивановић образлагао пре свoје смрти, они имају више разлога за страховање од својих српских сународника. Ивановић је устрељен испред своје канцеларије у подељеном граду Митровици. После рата 1999. године, током кога је НАТО интервенција зауставила српску кампању етничког чишћења, он је радио на мобилизацији локалних Срба како би очували контролу над северним делом града од Албанаца, који сада живе на јужној страни. У време убиства, њему је суђено због ратних злочина почињених током овог периода. Али од тада је Ивановић постао заговорник помирења. Многи Срби мисле да су неки докази против њега подметнути од стране политичких противника, који можда стоје и иза његовог смакнућа. Прослава косовске независности имаће укус горчине. Земља остаје очајнички сиромашна, и Косовари и Белоруси остају једини Европљани западно од Русије којима није доступан безвизни приступ Шенгенској зони. Многи Косовари мисле да су њихови лидери умешани у организовани криминал. Суд је установљен у Хагу како би се бавио злочинима које су починили косовски Албанци током рата, но један високи званичник Европске уније наводи да је већина сведока исувише заплашена да би сведочила. Посебно је тешко процесирати наводне ратне злочинце који су такође и ратни хероји. Прошле године, Рамуш Харадинај, бивши премијер који је ослобођен оптужби за ратне злочине у ранијем суђењу у Хагу, ухапшен је у Француском по српској потерници за убиство и етничко чишћење. Француска га је ослободила, али је хапшење повратило из мртвих његову клонулу каријеру. Он је сада поново премијер. Необично је што ужива подршку представника косовских Срба у парламенту. Многи Косовари виде ово као доказ да политика није бављење проблемима већ подела плена. Последица рата било је одлазак десетина хиљада Срба са Косова. Верује се да их је остало 120.000, отприлике 5% становништва, највећим делом у енклавама на југу. Њих годинама штите стране трупе, али су ствари данас много опуштеније. Од 2011. године обављају се разговори између српских лидера и лидера косовских Албанаца под покровитељством Европске уније. Подједнако је значајна све већа сарадња између српске и албанске мафије, које се преклапају са њиховим политичким класама. У Митровици, они који знају детаље прибојавају се да говоре отворено. „Договор је да се не таласа“, навео је један извор. „Они раде заједно, и људи знају да је боље да буду тихи и да се не петљају у бару пуну крокодила.“ Татјана Лазаревић, новинарка на северу Митровице[1], каже да Српска листа, партија косовских Срба, додељује фиктивна радна места у болницама и школа, што је део „великог ланца људи који не раде ништа осим што гласају за њих“. Игор Симић, посланик Српске листе, одбацио је ове наводе као „нетачне“ и „смешне“. Марко Ђурић, највиши званичник српске владе за косовску политику, рекао је да Србија жели да прошири разговоре на друга питања, која укључују и поновно исцртавање граница[2]. Север Косова насељен Србима могао би поново да се придружи Србији, док би већинско албанска подручја у Србији могла да постану део Косова. „Не желимо да оставимо замрзнут конфликт на неодређено време“, рекао је.[3] Већина косовских Срба, који живе на југу државе, ужаснути су том идејом. У средњовековном српском православном манастиру Високим Дечанима, калуђер, отац Сава, рекао је да би то водило егзодусу Срба. „Дељење се увек дешава на насилан начин“, додао је. У ствари, изгледи за размену територије су слаби. Ако се поново буду одређивале косовске границе дуж линија етничког разграничења, босански Срби и македонски Албанци би тражили подједнак третман. То готово извесно значи рат. Извор близак косовској влади рекао је да је Александар Вучић, српски председник „то предложио“. „Наша страна је била заинтересована. Американци и Немци су рекли нема шансе због Босне и Македоније. Случај закључен.“[4] Овај чланак објављен је у европском одељку штампаног издања под насловом „Пуцњава и славље“ [Gunfire and celebration] Са енглеског посрбио: Милош Милојевић [1] Прим. ММ: Енглески изворник јасно указује да се не мисли на посебно насеље односно град већ да је реч о северном делу подељеног, једиственог града. [2] Енглески изворник: including redrawing borders. [3] Енглески изворник: “We don’t want to leave a frozen conflict for an indefinite time.” [4] Енглески изворник: A source close to Kosovo’s government says Aleksandar Vucic, Serbia’s president, “proposed it. Our side was interested. The Americans and Germans said ‘no way’ because of Bosnia and Macedonia. Case closed.” Economist: Размену територија предложио Вучић, Албанци заинтересовани, Американци и Немци рекли „нема шансе“ Деценију од проглашења независности, Косово је и даље насилно. Годишњица је обележена поделама између косовских Срба и Албанаца… http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2EzsMor #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://www.facebook.com/pages/p/728248087319888
https://plus.google.com/113026189826710502526/posts/5iKMU3FamUe
via IFTTT
Economist: Размену територија предложио Вучић, Албанци заинтересовани, Американци и Немци рекли „нема шансе“ Деценију од проглашења независности, Косово... - Милан «Па....

Нема коментара:

Постави коментар