четвртак, 17. август 2017.

Небојша Kатић: О духу полтронства и подаништва У Србији, држави сваковрсног...

Небојша Kатић: О духу полтронства и подаништва У Србији, држави сваковрсног дисконтинуитета, подаништво, полтронство, често и бешчашће, трајни су феномени. Мењају се вође, системи и идеологије, мењају се границе државе, мењају се механизми пропаганде, контроле и репресије, слаби или јача утицај спољних центара моћи. Све се мења, само механизам власти који почива на удвориштву остаје исти и увек са истим, погубним последицама по судбину државе и њене будућности. Да ли је устројство државе тоталитарно, ауторитарно или демократско, да ли је демократија либерална или нелиберална, чини се да је небитно за феномен о коме је овде реч. Можда би зато требало увести некакав нови појам, нпр. удворичка, или карикатурална демократија. Да ли вође изнуђују дух удвориштва, или тај дух ствара вође? Да ли је реч о специфичним психолошким профилима народа које је обликовала мучна историја? Да ли је овај синдром посебно наглашен код „турских Словена“, у друштвима без аристократске традиције, како то сугерише Kонстантин Леонтјев? Рационалних оправдања увек има и најчешће се везују за страх од репресије која пречесто прати историју несретних народа. Али, репресија је први инстинкт сваке власти и није усуд само Срба или православних Словена. Народи се разликују по томе како на репресију реагују и на какву жртву су спремни. Та спремност на жртву је брана деспотији још од времена Магна карте и Џона без земље. Срећом, кроз време и историју, цена жртвовања је све мања. Сви баштинимо слободу за коју се неко жртвовао, сужавајући простор владарске самовоље. Те жртве нас и обавезују. Некада су се на коцку стављали живот и слобода, а у модерном времену је то било радно место. Данас, у постмодерном времену, то је пре свега синекура, могућност лагодног живота уз скуте власти. Данас се чак и ризиковање какве синекуре, не ризиковање слободе или хлеба, чини превеликом жртвом. Глад за лагодним животом је оно што демобилише модерне елите. То данас није само српски, већ постаје глобални феномен.  Судбину нације не одређује храброст у рату, већ је одређује храброст у миру. Има ли бољих доказа за то од судбина Србије или Русије, на пример? Чин индивидуалне храбрости даје материјал за поезију, за мит, али није довољан и за промену. Само колективна храброст елите мења судбину нације. То је она грађанска храброст иза које нико не стоји, коју нико не штити и која никоме ништа не дугује – ни власти, ни опозицији, ни домаћим, ни страним центрима моћи. У том контексту, грађанска храброст подразумева волтеровску подршку свакој слободној мисли и критици, без обзира да ли се са њом слагали. Та врста храбрости и солидарности је брана свакој злоупотреби и гаранција је нормалности друштва. У Србији је било храбрих људи који су постајали жртве режима, али не само режима. Они су пре свега били жртве равнодушности и кукавичлука средине, или још горе, злураде зависти оних без интегритета. Kада духа солидарности нема, сваки појединачни отпор постаје бесмислен. То делом објашњава и како је једина државотворна нација некадашње Југославије доведена у стање у коме је данас. Српска елита, нико други, прокоцкала је и наставља да „прокоцкава“ државу. Не помажу изговори о спољним околностима. Спољне околности и моћни спољни фактори су увек ту и они су датост, али то важи за све народе и сва времена. Од отвореног, видљивог, вулгарног полтронства горе је само полтронско ћутање институција, ћутање оних који не би смели да ћуте, оних који се праве да не виде оно шта се око њих дешава. Боље никада не долази ходом времена. Ходом времена у коме нема отпора лудилу, све што је лоше постаје још горе. У оваквим државама лоше завршавају и сами модерни деспоти. Окружени бесрамним удворицама и ласкавцима каквих је у Србији увек на претек, они почињу да верују у сопствену државничку величину и недодирљивост. Изоловани у опни виртуелне стварности и они и држава се претварају у карикатуру која је више трагична него смешна. Пре или касније опна ће пући, а удворице ће прве напустити брод који тоне. Управо они који су најгласније викали: „Осана!“, први ће повикати: „Распни га, распни!“ – овога пута у име новог господара … или на какав миг споља. На крају, мали деспоти постају жртвени јарци како би иза њих нација сакрила сопствену кривицу. * објављено у дневнику “Политика” (16.08.2017 ) Извор: Блог Небојше Катића, Српска акција ИЗВОР: МАГАЦИН ————- Небојша Kатић: О духу полтронства и подаништва Од отвореног, видљивог, вулгарног полтронства горе је само полтронско ћутање институција, ћутање оних који не би смели да ћуте, оних који се праве да не виде оно шта се око њих дешава. Боље никада … http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2uTRmHD #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2uTRmHD
via IFTTT
 

Тачи о односима са Србијом: Бавим се Комисијом за истину и помирење

Тачи о односима са Србијом: Бавим се Комисијом за истину и помирење са http://ift.tt/2vGwpmh Косовски председник Хашим Тачи верује да су лидери на Косову и у Србији посвећени постизању коначног мира између Срба и Албанаца, а да би се то догодило, поручио је, потребно је да буду мудри и храбри, креативни и спремни на додатне компромисе. #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #спутник #свет
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2vGwpmh
via IFTTT
 

СЕЛЕВАЦ У ЧЕТВРТАК БЕТ СТРУЈЕ

СЕЛЕВАЦ У ЧЕТВРТАК БЕТ СТРУЈЕ са http://ift.tt/2vLUeYk Из Електродистрибуције обавештавају да ће у петак, 18. августа у времену од 10 до 13 часова без напајања електричном енергијом остати, уз могуће раније искључење и могућа повремена укључења током радова, остати потрошачи у Селевцу и то у следећим трафореонима: – Пландиште, – Брест, – Точак (Kошарна), – Ћурак, – Глоговац, – Враилак, – Мангули … Nastaviti čitanje » #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2vLUeYk
via IFTTT
 

Ово се ретко виђа: Као да је изашао из бајке!

Ово се ретко виђа: Као да је изашао из бајке! са http://ift.tt/2x7Dom7 На друштвеним мрежама појавио се снимак потпуно белог лоса снимљеног у Шведској. #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #спутник #свет
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2x7Dom7
via IFTTT
 

Москва упозорава: Криза на Корејском полуострву прети огромном катастрофом

Москва упозорава: Криза на Корејском полуострву прети огромном катастрофом са http://ift.tt/2wjdvmo Насилни развој догађаја у Северној Кореји довешће до катастрофе, због чега Москва позива све стране да буду уздржане у решавању проблема на Корејском полуострву, изјавила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова. #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #спутник #свет
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2wjdvmo
via IFTTT
 

Просветни радници углавном ћуте Просветни радници углавном ћуте, као да их с...

Просветни радници углавном ћуте Просветни радници углавном ћуте, као да их се робовски статус уопште не тиче ОРУЂА КОЈА НЕ ГОВОРЕ Враћајући се пре неки дан с посла, налетех на прилично запуштену жену с цигаретом у руци. Устави ме и љубазно заиска 150 динара. Рекох јој да сам просветни радник и да сам шворц – а до другог дела плате преостало је целих пет дана. (Као пет година). Сажаљиво ме осмотри и рече да је некада давно и сама радила у просвети те да је дипломирани педагог. „Ето до чега нас доведоше наше дипломе“, рече тугаљиво а затим ми у поверењу саопшти да се управо малочас огребла за цигару. Након тога се разиђосмо – ја у дилеми да ли ме фолира да је дипломирала педагогију – она у дилеми да ли је фолирам да сам шворц. Касније, у градском аутобусу на путу ка топлом породичном гнезду, опсесивно размишљах о робовима. У Старој Грчкој робови нису сматрани људским бићима, већ оруђима која говоре. Важило је то, дакако, и за ретке васпитно-образовне сужње који су се бавили подучавањем деце слободних грађана. Постојала су, дакле, и у Старој Грчкој „просветна оруђа која говоре“. Али, авај, у данашњој Србији просветни радници углавном егзистирају као оруђа која не говоре. Примећујете, претпостављам, цивилизацијски “помак“ у последњих две хиљаде и четири стотине година. Чак је неокрњен остао и робовски имиџ који тренутно негују незанемарљиви примерци просветних (и не само просветних) радника. Кредитни сужњи, самозадовољни робови потрошње, слуге нечовечних (над)државних стратегија, робови тржишне логике и система изокренутих вредности, сужњи властитих сујета и слуге сопствених предсрасуда… Што је горе, просветни радници углавном ћуте, као да их се робовски статус уопште не тиче. Као да их се нимало не дотичу реформе образовања, друштвени и професионални статус, дубина потрошачке корпе… Просветни радници јавно ћуте јер у већини случајева поступају као немушта оруђа у рукама система. Истог оног система којим управљају хорде неолибералних менаџера са тржишним цвикерима помоћу којих посматрају друштво и односе у њему. Реч је о систему унутар којег је исплативије бити старлета неголи учитељица – слаткоречивац неголи критичар, врдолама неголи поштењачина… Реч је о систему који из људи извлачи оно најгоре – талог опскурних порива ка конформизму, полтронству, материјализму, егоизму, несолидарности, ситној трговини, бешчашћу, јаловом синдикализму… Стога није чудно што разједињени просветни радници (издељени на синдикате, стручне кланове, клике и таборе), упорно ћуте о узајамној несолидарности и урушавању властите професије. А заправо, просветни радници би требало да представљају потенцијални антибиотик за морално оздрављење друштва. Сматрате да је теза пренатегнута? Онда размислите о следећем. Шта се дешава када антибиотиком покушавате да излечите вирусну инфекцију? Одлазећи премијер је још у време чврстог уверавања јавности да се неће кандидовати за председника државе, такође обећавао и увођење (без консултовања струке) тзв. дуалног образовања, као и претварање просвете у понтонски мост између “предузетничке едукације и услужне економије”. Просветни радници су ћутали. Бивши министар просвете је у то време покушавао да објасни премијеру да у Србији не постоје услови за дуално образовање. И шта се десило? Министар просвете више није био министар просвете. Просветни радници су и даље ћутали. Ипак, бивши мминистар просвете није говорио неистину! Србија није Швајцарка која се определила за офшор пословање – државну стратегију одолевања “глобалној игри моћи” – како је то лепо формулисао немачки социолог Улрих Бек. Швајцарска, дакле, може приуштити властитом друштву дуално образовање – разуме се у комбинацији с развијеном привредом. Као што се Данска, коју одлазећи премијер наводи као идеал дуалног образовања, може похвалити нераспродавањем властите земље и заштитом домаћих пољопривредника. Србија се с друге стране определила за образовање јефтине радне снаге, распродају привредних капацитета и продавање природних ресурса. Реч је о класичном покушају санирања вирусне инфекције антибиотском терапијом (на своју руку). Но, за такво што је превасходно потребна подршка необразованог, неинформисаног и надасве наивног становништва лишеног жеље да искочи из улоге пацијента над којим се врше експерименти. Зато су просветни радници, као високообразовани професионалци који се баве едукацијом деце, једини кадри да спрече затупљивање надолазећих генерација. Они, међутим, ћуте јер на првом месту размишљају о голој егзистенцији. Свесни су да ће дуално образовање и рационализација (која на волшебан начин заобилази измишљена радна места у државној управи, но не и неопходна радна места у просвети), маргинализовати хуманистичке предмете, избацити наставнике на улицу (у проценту који захтева ММФ), и послужити као механизам штанцовања ускостручних кадрова лишених когнитивне ширене и дубине. Уосталом, да ли ће се ико из просветне заједнице побунити због тога што се, на пример, дуално образовање уводити без јавне расправе (или са тобожњом расправом чији је исход унапред познат)? Вероватно и хоће али унутар четири зида зборнице. Но, да ли је то довољно? На страну што је и понижавајуће за просветне раднике који ћуте упркос природној предиспозици да говоре. TWEET VISIT WEBSITE Просветни радници углавном ћуте Forum srednjih stručnih škola Beograd http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2x7tIrW #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2x7tIrW
via IFTTT
 

Анкета: Које земље највише стрепе од „руске претње“?

Анкета: Које земље највише стрепе од „руске претње“? са http://ift.tt/2w4hIuw Анкета коју је спровео „Пју рисерч центар“ показала је да већина грађана само две од укупно 37 земаља, у којима је истраживање спроведено, сматра Русију главном претњом, а у питању су Пољска и Турска. #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #спутник #свет
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2w4hIuw
via IFTTT