недеља, 13. август 2017.

Комадање Србије  Софија Лелић У књизи коју читам, постоји опис одсецања г...

Комадање Србије  Софија Лелић У књизи коју читам, постоји опис одсецања главе мачем, као део теренске припреме за борбу јапанских војника. У ту сврху су користили кинеске заробљенике, претходно данима изгладњиване и малтретиране, које су, пре егзекуције, натерали да сами ископају свој гроб. Завезали су им очи и руке и натерали да клекну на руб те јаме. Стрешина им је претходно показао како се глава одсеца једним замахом. И сад следи хладнокрван опис: војници су широки мач најпре добро поквасили водом, учврстили положај тела раскорачним ставом и уз грлени поклич одсецали главе несрећних Кинеза. Понеки је почетнички промашио врат па су од силине погрешног ударца излетали органи из тела несрећних људи, а они који су успели првим замахом посматрали су одскакање глава и примећивали да су боје које су се појавиле после обезглављивања “као живот “ – црвена крв која шикља из два млаза, бела кост, жута маст и ружичасти мишићи. Кроткост и одсуство отпора жртава, код Јапанаца су изазивали само презир а објашњење о разлогу започињања рата у Азији, било је – наш мото је, читав свет под једним кровом и жеља да Азију ослободимо европског утицаја. ( Звучи познато, зар не) Цела сцена ме запљуснула осећајем да смо ми Срби управо као и ти затвореници, изгладнели и измрцварени, кротко и без отпора чекамо егзекуцију. Чекамо да нам као мачем, једним замахом и ударцем, уместо главе, одсеку делове домовине. Будимо искрени према себи. Колико смо прилика пропустили и шта смо све изгубили зато што нисмо реаговали, тражили или се одупрли нечему или некоме из страха, незаинтересованости или безнађа? Колико смо жртве истине коју формирају медији, потурају разне интересне групе или намећу глобални интереси под паролом сви смо ми грађани света, а вама Србима је ето, додељена улога оних који гладују, пате и нестају. И, ем смо ретко истицали чињеницу да не можемо да прихватимо да смо више становници света него становници своје домовине, ем нас неки домаћи “грађани света” малтретирају кроз наметање равноправности и толеранције пема појавама које уништавају породицу, традицију и веру, а ми не узвраћамо ставом да је за нас породица заједница мушкарца и жене, да су деца богатство једне нације, да је образовање темељ здравог друштва, да је суштина морала и етике у самом човеку (иако га одређују црква и друштво) и да тај човек мора да реагује ако су темељи његовог опстанка уздрмани, ако је нападнут морал, ако је угрожена вера, ако му прети судбина луталице по свету. Дозволи смо да постанемо жртве режима који је уништио економски, политички и културни живот Србаља па нас бедом и наметнутим животарењем претвара у борце за преживљавање који немају снаге да се баве будућношћу нације већ ту борбу препуштају неким поквареним, похлепним и нехуманим људима који би да управљају нашим мислима, редигују историју, редигују сећања и одлучују о нашим националним потребама и интересима, не показујући, притом, ни поштовање, ни саосећање ни емпатију, већ само лични интерес.. Али, нема више, и нема даље. Вучић је Србе дотерао до дувара, па се сад поставља питање – зашто би будућност Србије зависила од Вучићевих интереса или интереса оних које он заступа? Нема разлога и нема потребе, и ту праксу треба зауставити.  Сигурно је да Србија не може да буде изузета од неких глобалних кретања и, сигурно је и да не може да занемари интересе, опасности и опште прилике у региону али је чињеница да у оквиру те две околности Србија мора урадити неку своју политичку СЊОТ анализу и објективно предочити снагу, слабости, могућности и претње које има у окружењу, и схватити да шансу имају само они са јасно дефинисаним циљевима који су спремни да се за њих боре. Без компромиса. И то све морамо урадити сами, без уплива интерних реметилачких фактора јер је извесно да смо највише рањиви када дозволимо да нам наметну туђу истину која наше активности усмерава у погрешном правцу. Нема сумње да ни један разуман Србин више не верује Вучићу. Нема сумње да нам је учинио много штете лажима, незнањем и издајама па га све више људи помиње само кроз помињање ближе и даље фамилије и што је битније, не желе да му препусте живот и судбину у руке. Дефинишимо – Вучићев интерес се не поклапа са интересом грађана Србије. Његови напори иду у правцу останка на власти кроз уважавање туђих интереса, несметаног наставка крађе и избегавању одговорности за учињена дела. Интерес ЕУ и Америке је распарчавање Србије, одузимање територије Косова и Метохије а можда и дела јужне Србије, док се питање Војводине више везује за интерне аутономаше уз логистичку подршку Хрватске и Мађарске. Све гласније се поставља питање Рашке области и њено одвајање као Санџака које је са једне стране договор домаћих агресивних исламиста и Турске, а са друге део тала са Вучићем за подршку на изборима за председника. Вучић се, у својој издајничкој причи, повезао са свим ђаволима који су му гарантовали испуњење његових интереса, понашајући се притом као да је Србија његова прћија а грађани Србије кромпири које може да ољушти, баца, пржи или бари како му се ћефне. У том правцу је покренута и машинерија аморалних конформиста, иживљених интелектуалаца, историчара који редигују историју по потреби странке којој припадају, као и осталих ситних интересних група које лажима и менталним малтретирањем грађана путем режимских медија, намећу, као једини начин “опстанка” издају и потпуну предају туђим интересима. Оно што је битно у целој причи – Србија је вековна земља Срба а Вучић је само један од покварених битанги које су те Србе потценили и унизили, и морално и материјално, и претворили у начин поткусуривања са личним “пријатељима” и “непријатељима”. Косово и Метохија су део територије Србије. Никада нису били Албанија и никада не смеју бити Албанија. Ми већ неколико година мирно посматрамо како један неотесани лупатор по носу, који није у стању да испоштује ни кодекс одевања за званичне сусрете државника света, као равноправан учесник, зезајући се нашом историјом и традицијом и скрнавећи нашу веру и светиње, координира у Вучићевој издаји Србије. Који народ би дозволио да му се отме део територије богат рудним богатством, део културног историјског и верског наслеђа Срба,вековна домовина Срба? Не дозволите да ми Срби будемо први. При томе,некако одмах након „победе“ Вучића на избору за председника Србије, Зукорлић је подсетио да су они свој део договора испунили и да се чека да новоизабрани председник испуни други део договора. А убрзо по постављану питања унутрашњег дијалога са Косовом Вучић је, оним својим глуматањем, уњкавим гласом и драмским паузама, најавио и дијалог са Бошњацима, гарантујући (чуј, он гарантује) да све остало држи под контролом. Шта све остало бедо људска? Ко си ти да распродајеш и обећаваш дедовину Срба? Ко си ти да се подсмеваш српској истроирји, тадицији и вери, ко си ти да прекрајаш границе и мењаш свест народа, ко си ти да ти дозволимо да нас уништиш? Уз акције агитовања и финиширања издаје, перфидан и покварен какав већ јесте, лупа облоге онима за које је патриотизам везан за флашу пива и сисату старлету на Пинку или Хеппy ТВ, па са Додиком као покрићем, трућа о Републици Српској и некаквој декларацији о опстанку Срба?  Ко је Србе довео у ситуацију да се боре за опстанак? Гладном пацову да препустимо судбину миша? Вучића не интересују ни Срби у Србији а камоли они у Републици Српској. Додик је нечим уцењен и игра у ритму музике која није за плес, али ми нисмо уцењени,и ми имамо право да одлучујемо, и обавезу да најуримо оне који нас распродају и уништавају. Јасно нам је да нам Вучић не жели добро и да наше акције требају да иду у смеру успостављања режима који ће да ради у интересу Срба. Ограничимо утицај оних који су продали веру за вечеру, продали ову земљу за шаку долара као што су Индијанци за стаклиће и перле у вредности 24 долара продали Менхетн. Схватимо да ти људи немају савести, немају морала, немају поштовања ни према прошлости ни према будућности нације, немају љубави према својим сународницима. Воле само себе, власт и доларе. Они се, на челу са Вучићем, неће променити и неће устукнути од чина издаје а на нама је да се изборимо за наш национални интерес и не дозволимо им да спроведу убиство Србије. Да ли нам је стало до Србије? Како замишљамо нашу будућност? Да ли ћемо дозволити да нам се затру гробови предака? Да ли ћемо нашу децу претворити у грађане другог реда у држави коју смо наследили од предака а нисмо знали да сачувамо за њих? Морамо сами да одлучимо, свесни да немамо времена и да је време једини ресурс који не може да се врати. А морамо да преузмемо и одговорност за сваку своју одлуку. Корени Комадање Србије http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2uzKkLU #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2uzKkLU
via IFTTT
 

Нема коментара:

Постави коментар