субота, 30. септембар 2017.

Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника Током великог истражив...

Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника Током великог истраживања за књигу „Гвоздени пук“, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних. Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ, недуго након што је он 1912. ослобођен од османске власти, а пре него што су 1913. дотадашњи савезници, Бугари, отпочели Други балкански рат. У ослобађању Битоља учествовали су и војници Гвозденог пука, мобилисани у Прокупљу, а сви родом из тог, Топличког краја. Причу преносимо из тадашње штампе, не мењајући јој ни реч: „Пре неки дан уђе у канцеларију председника битољске општине један омален, средњовечни човек. Одело му било пола сељачко. Око, и покрети, одавали су нашег паланчанина. Приђе право председникову столу и рече: „Добар дан, господине председниче! Дошао сам само да те видим и да ти честитам нову општину. Да Бог да сретно било! Само те једно молим: Суди право! Буди, молим те, правичан и благ према Турцима. И они су наша браћа. Бог је хтео да их потучемо, па баш зато треба да будемо благи наспрам њих.“ Председник га понуди да седне. „Немам кад. Јуче сам дошао из Прокупља да видим свога сина. ХВала Богу, нашао сам га здрава и жива. Оставио сам му пара, а сутра се враћам натраг. И ми смо до скора били под Турцима. Памтим као данас, кад смо се ослободили. Каква је то разлика! Онда је било три брата, имали смо имања у вредности од десетак хиљада динара. Данас ја сам стојим на 100.000 динара. Благословена је земља Србија! Ту се добро ради! Истина, пореза је велика, али се добро и зарађује. Мили се човеку живети. И код вас ће тако бити. Па, какав је овај ваш Битољ? После Беграда биће најлепша варош!“ Председник га опет понуди да седне, али овај живахни човек поново одби. „Немам кад. Видео сам ђенерала; био сам код г. начелника, па сам дошао и тебе да видим. То ми је доста, сад сам задовољан. Честитам ти још једном нову дужност и нову општину. Збогом!“ Пође вратима и кад би на прагу, окрену се још једном. „Само суди право, председниче, буди једнак према свима!“ Одборник Кирјако, Грк по народности, који се задесио код председника, засузи и потресно рече: „Како су добри људи ови Срби!“ Може бити да смо стварно били добри људи. А да ли ћемо бити, то зависи од нас. Ако бисмо свe сматрали браћом, па и непријатеља, а на свему се и увек, као овај чича, захваљивали Богу, ако бисмо увек стремили правди, а волели да поштено радимо, ако бисмо се према губљењу времена на испразне ствари увек односили са „Немам кад!“, онда би се могло рећи да смо умели да тумачимо путоказе славних предака. Сећање баш на те претке настављамо да чувамо на www.gvozdenipuk.rs Prokuplje 1395. Извор: Фејсбук страница Историја Срба, ИН4С Поде Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника - Магацин Током великог истраживања за књигу „Гвоздени пук“, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних. Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ,... http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2xQwg1e #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2xQwg1e
via IFTTT
 

Нема коментара:

Постави коментар