недеља, 31. децембар 2017.

Клиничка слика – топ листа агоније Љубодраг Стојадиновић Листа коју сам сач...

Клиничка слика – топ листа агоније Љубодраг Стојадиновић Листа коју сам сачинио по својој, а могуће и уз ишчитавање опште невоље, постављена је наопако: од десетке до нуле. Овде је само нула врх, она је недостижна и неуништива. Наопака листа најважнијих примера бесмисла не мора да потврђује нити да негира било шта. Она је само недужни сведок злосрећних времена, уз поуздани страх да нам долазе још гора. 10. Београд на води. Засад су градитељи обезбедили само воду. То је српски допринос еволуцији унатраг, повратак homo sаpiensа у родну текућину, опијање најздравијом загађеном супстанцом. Идеални амбијент за људе-жабе који ће временом рееволуирати у срећне водоземце. У скрушене грађане будућности, којима неће бити потребно ништа. Шеици и други издашни дародавци напустили су идеју о воденом Београду, иако су у првом заносу обећавали милијарде. Шта им би одједном, зар иначе нису навикли на пустињу око себе? 9. Воз црква. Осликан треш иконама и бесмисленим паролама, под креативном руком Марка Ђурића. Превозно средство које је кренуло запуштеном пругом да шири српски патриотизам међу Албанцима. Кад је видео да би тај оригинални родољубиви железнички подухват могао да изазове опасне сукобе, Вучић је зауставио воз, а Николић најавио рат. „Ако то још једном учине, изводим војску“. Вучић тврди да није на време сазнао за ту савршено мудру идеју луцидног Марка Ђурића. Мада, одани сеиз Марко то није могао да истресе само из свог разгранатог ума. Једна релативно независна телевизија објавила је најтачније аналитичко мишљење које се тих дана чуло поводом тог малоумног експеримента. Анализа једне локалне бабе гласи: „Куј га је тај воз потерао, тај га и укочио!“ 8. Хобловање Николића. Рекох више пута, Вучића никада нисам ухватио у истини. Тако је било и за председничку кандидатуру. Рекао је: „Не пада ми на памет да се кандидујем!“ То је био поуздан сигнал да му пада. У данима кад је Вучић прогутао своју непостојећу доследност и објавио кандидатуру, Николић је славио неки свој рођендан, попио у то име коју више, добио напад куражи и путем „Спутњика“, посредно најавио да ће се и он кандидовати. Његова партијска деца су се одмах бацила лајнима на њега, уваљали га у катран и перје и блато, прозвали га плаћеником, издајником, хуљом, ђаволовим слугом. Тачно како их је научио. А затим се покуњио, одустао, одболовао. Добио вилу за стално, обећање да нико неће да чачка Драгичин сумњиви фонд и канцеларију са 30 чиновника за општење са Москвом и Пекингом. Па сад видите ко је то у ствари: неписмени лисац у кокошињцу, необразовани полутан који је пазарио диплому, штрајкач глађу, власник пецаре, комунални радник или четнички војвода који је освојио партизанско Дедиње! 7. Гашић и Вулин. Два Вучићева ослонца. Министар војске који војску није служио. Шеф БИА који није знао шта то значи, док му нису објаснили скраћеницу. Обојица доказују апсурде Вучићеве власти, правило кога се он држи: само се ослони на најгоре, ништа горе не може да те снађе. Гашић чува Вучићев миран сан, Вулин се држи зида и слике „врховног команданта“. Још га није окачио. Прича се да врховни није задовољан својим изгледом, а у фото-шопу то што треба да виси не личи на њега, не личи ни на шта. Гашић ћути и ради. Шта ради? То не зна нико, чак ни Гашић, у питању је тајна служба. 6. Тетка из Канаде. Урбана легенда новог доба власти. Покушај да се глупом причом скине тешка сумња. Реч је о тетки Вулинове жене, која не стоји добро сама са собом, ако је без признанице „позајмила“ толике паре српском револуционару и најревноснијем чувару вођиног култа. Одакле паре, то не зна ни Бата Гашић, а и ако зна, не зна коме би то смео да каже. 5. Фонтана на Славији. Естетско и технолошко чудо, симбиоза прскалица, воде и музике. Идеална замена за Димитрија Туцовића. Фонтана која свира бесплатно, равна атракцији у којој медвед вози бицикло, или лутки која диже дреку кад јој се извади цуцла. Играчка за идиоте коју су створили по својој настраној мери. Место где своје креативно усхићење испољавају Мали и Весић, док објашњавају да су фонтана, или онај највећи јарбол у региону, важнији од дечјих вртића и болница, или домова за напуштене. 4. Унутрашњи дијалог. То је феномен унутар самог врха, то јест председника, који општи са самим собом, на много начина, доносећи одлуке које су јачи од њега већ донели. У свом унутрашњем дијалогу председник се среће са различитим мишљењима, сукобљеним ставовима и бесмисленим идејама. Принуђен је да се свађа са собом, при чему не може да нађе паметнијег који би попустио. Сваки унутрашњи дијалог завршава се спољним монологом и неискреном исповешћу, за коју више не одлази код патријарха, него код Марића. 3. Моравски канал. Таман је изгледало да је та ствар „легла“, као производ запуштеног ума. Бачевић је у Кини, Николић без моћи да поново копа. Они су били заговорници тог великог пловног пута, са потопљеним Јагодином, Параћином, Ћупријом, Ђунисом, Грделицом, Владичиним Ханом. Око канала би се наводњавао пиринач, а на плажама лежао светски крем, уз палачинке са пекмезом од шљива. Према Грчкој би пловили прекоокеански бродови и крузери са по 7.000 путника, пуних пара. Прекјуче се јавио извесни Мркић, пријатељ наведене двојице, тврдећи да би моравски прокоп од Србије направио Швајцарску. Моје питање за надлежне здравствене службе гласи: господо, јесу ли вам доступни ови људи? 2. Бобан Гашић. Брат господина Гашића из БИА, који тврди да не зна шта му брат има од школе. Дакле ништа, кад ни БИА не зна. Поштено! Као такав, по налогу српске владе постављен је за председника Наџорног одбора нишког Клиничког центра. У влади се прича да је млађи Гашић са довољним успехом завршио болничарски курс у војсци, зна са носилима, удлагом, првим завојем и вештачким дисањем. За почетак, на новој дужности радиће само лакше хируршке захвате. 1. Председнички избори. Фестивал притисака и тортуре, кружно кретање „бугарског воза“, куповина, продаја, крађа гласова. Пре свега, медијска пресија која је пред јавност, после дугог и тешког варења избацила само једно лице: Најаву гадне и ружне будућности. 0 (нула). Инаугурација. На самој граници дна, тамо где почиње муљ. Помпезно увођење у дужност надмоћно изабраног председника, малограђански бал са сувишним људима. Мањак укуса, изостанак стила, недостатак средстава за борбу против обилног зноја. Љубљење, тапшање, шљапкање, размена капљица и рикеција. Естрадна елита међу својима. Нада Мацура са провидном ‘аљином и црвеним гаћама. Било је часно не бити тамо. Требаће нам много среће за 2018. Да ли ја то мислим да ће она бити гора од ове којој бројимо последње сате? Мислим, наравно. Пешчаник Клиничка слика – топ листа агоније http://ift.tt/1rMQyM6 http://ift.tt/2C14gr1 #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://ift.tt/1Lvw1r4
http://ift.tt/2C14gr1
via IFTTT
Клиничка слика – топ листа агоније Љубодраг Стојадиновић Листа коју сам сачинио по својој, а могуће и уз ишчитавање опште невоље, постављена је наопак... - Милан «Па�...

Нема коментара:

Постави коментар