Матија Малешевић: Феноменологија евроатлантизма – генеза Запад се, дакле, са...

Матија Малешевић: Феноменологија евроатлантизма – генеза Запад се, дакле, састоји од две компоненте: европске и америчке. Њихова солидарност и савезништво од почетка двадесетог века је доминантна друштвена сила која обликује данашњи светски поредак Претпоставка да међународна политика представља резултат низа неповезаних догађаја сугерише да би један изоловани инцидент у значајној мери могао да преконфигурише успостављени светски поредак. Међутим, одговори на питања: можемо ли очекивати еманципацију Европе, живимо ли у ери мултиполаризма, где је будућност Русије, зашто се Балкан назива буретом барута или каква је судбина Сједињених Држава минимално зависе од социолошких потреса и промена у друштву као што су председнички избори, економске реформе, одлуке моћног тајног друштва или изјава високог званичника. Најзначајнија питања међународних односа пре свега зависе од доминантних друштвених али и природних сила дубоко укорењених у онтолошким основама модерне цивилизације. Наш задатак је да препознамо, објаснимо и разоткријемо доминантну силу која покреће и уобличава данашњи светски поредак. Другим речима, покушаћемо да идентификујемо ко је бели играч на Бжежинсковљевој шаховској табли у прилици да направи шах мат, после чега ћемо се, у следећим текстовима, позабавити распоредом фигура и стратегијом одржавања хегемоније. Генеза Од када су се са атлантских обала упутиле прве морске експедиције и својом технолошком супериорношћу покориле домородачке народе Азије, прерасподела моћи кренула је у правцу исток-запад, односно са континента на океан. Највећи добитници оваквих тектонских промена биле су државе на обалама Атлантског океана, претварајући се у центар светске трговине. Векови су пролазили, а морска трговина под европским монополом све више се развијала и приносила незамисливе приходе, а колоније остављала бедне и опустошене. Резултат је било формирање конгломерата држава на самом западу континента, тачније на Атлантском океану, који је постао толико моћан и утицајан да је међу собом поделио скоро целу земљину површину на колоније. Тај конгломерат није био скуп насумичних држава које су се међусобно бориле до истребљења, већ једна културно-етничка целина унутар које је постојала цивилизацијска солидарност, раздвајајући је од непросвећених људи друге расе и културних вредности – такозваних варвара. Ово су само неке од најизраженијих карактеристика држава које су делили заједничку европску судбину: 1. Сви европски владари били су у крвном сродству; 2. Сви ти народи имали су заједничко романско-германско порекло и 3. Заједничка католичко-протестантска вера. У тренутку када се уместо границе претворио у главни транспортни коридор, Атлантски океан постао је пресудни фактор у успостављању глобалне поморске превласти. Затворено Средоземно море, у прошлости језгро трговине и културне размене, уступа место отвореном океану, а велика територијална пространства истока (руске степе и азијске пустиње) остају удаљена и непозната услед технолошких ограничења. Вектор европске експанзије занемарује континенталну дубину и усмерава се искључиво на океан. Освајања непознатих прекоокеанских територија одвијају се преко Атлантика. Објективни географски услови на западној периферији огромне евроазијске континенталне масе нису ишли у прилог силној и успешној Европи. Евроазија је била и остала центар светских сукоба, насељена древним „варварским“ народима, представљајући константну претњу даљем усавршавању и развоју најуспешније цивилизације у конкретном историјском тренутку. Било је потребно проширити „животни простор“ како би се ефикасније одржавала поморска доминација и са бољих позиција ухватило у коштац са континенталним евроазијским народима који не припадају конгломерату држава заснованих на западноевропским вредностима. Проналажење таквог простора највише су диктирали унутрашњи социјално-историјски фактори (центар светске трговине) и географске прилике (обала океана). Епитет „најевропскије“ колоније из тог разлога добија Северна Америка. Удаљено и одвојено острво, на другом крају Атлантског океана обезбеђивало је перманентну безбедност и додатни импулс за успостављање контроле и над осталим океанима. Од почетка колонизације америчког континента досељеници су са собом доносили веру, језик, културу и обичаје искључиво из Европе. Уништавајући последње трагове аутохтоних америчких култура и народа, колонизатори су од новог континента направили свој дом, по узору на онај из Европе. Био је то залог будућих огромних миграционих прилива пре свега из Европе и идеја да се заједничким снагама гради један Нови Свет заснован на универзалним принципима Америчког Креда. Не каже се без разлога у америчким круговима да су „Европљани Американци који нису смели да се укрцају на брод“. У основама америчког идентитета зацементиране су искључиво европске вредности и расна самоидентификација са народима Европе. Без обзира на афро-америчког председника, велики број хиспаноса и других „обојених“ имиграната, преовлађујући идентитет Америке, какву ми знамо, исконски је про-европски. Сједињене Државе, симбол новог света не дели исте историјске лекције о европској равнотежи моћи и борби за превласт током првог века свог постојања. Монроова доктрина остављала ју је у спокојној изолацији омогућавајући економски и политички процват, али и илузију о њеној посебности у односу на Европу. Истовремено везе између два континента све више су се међусобно прожимале у свим сегментима и било је само питање времена када ће Америка постати довољно зрела да подржи посусталу Европу. Мешањем у европске послове почетком двадесетог века Сједињене Државе постепено преузимају престиж и глобалну превласт од разједињене Европе. Обнављајући свој европски идентитет, пре свега кроз савезништва током Првог и Другог светског рата, Сједињене Државе на начин искључиво њима предодређен ревитализују Западну вишевековну међународну доминацију. Стари колонијализам европских народа задобија нову форму у виду доктрине Вудроа Вилсона (права народа на самоопредељење и слободу). Наивно је било очекивати добровољну демонтажу западне доминације формалним признањем независности бивших колонија. Економска, културна и политичка хегемонија и даље настављају да се манифестују, овог пута суптилније и са много јачим економским интензитетом замаскираним логиком слободног тржишта, у коме страни инвеститори играју улогу колонизатора. Совјетски Савез, као једина алтернатива, показаће се као неуспешна. На прагу 21-ог века Западна Европа поново успоставља некадашњи минули сјај уз помоћ лидерске улоге најзначајнијег савезника. Сједињене Државе нису самостално „Божијом промишљу“ и „политичком изузетношћу“ за само 200 година свог постојања успела да постану прва супердржава на свету. Она је плод и изданак западне европске културе у њеним најбољим данима, негован вишевековним трансфером људског, културног и технолошког капитала без царинских и сваких других ограничења. Атлантски океан није представљао препреку већ је доприносио и стимулисао размену услед недостатка одговарајућих копнених саобраћајних технологија. Међусобне културне везе превише су испреплетане, сувише је много уложено у изградњу заједничког „универзалног“ наслеђа, да би се политички интереси Европе и Америке разматрали одвојено. Америка је пре свега успешан пројекат продужетка (екстензије) једне цивилизације са периферије Евроазије на богато, слабо насељено континентално острво, унутар којег и из којег се манифестује вишевековни континуитет Западне доминације над остатком света. Запад се, дакле, састоји од две компоненте: европске и америчке. Њихова солидарност и савезништво од почетка двадесетог века је доминантна друштвена сила која обликује данашњи светски поредак. Овај текст покушава да докаже да она није ad hoc, привремена коалиција, већ да има дубоке геополитичке корене и да се кроз описани процес генезе са разлогом може посматрати као органска целина. Природна коалиција је прави рецепт сваког успешног, ефикасног и дугорочног савеза, а њену еволуцију покушаћемо да објаснимо у следећем делу. Матија Малешевић: Феноменологија евроатлантизма – генеза Запад се, дакле, састоји од две компоненте: европске и америчке. Њихова солидарност и савезништво од почетка двадесетог века је доминантна друштвена сила која обликује данашњи светски поредак… https://ift.tt/1rMQyM6 https://ift.tt/2P0RfU4 #‎СмедеревскаПаланка‬ ‪#‎Србија‬ ‪#‎вести‬ ‪#‎новости‬ ‪#‎Паланка‬ ‪#‎Serbia‬ ‪#‎news‬ ‪#‎Palanka‬ #Гугл+
from Паланка Паланка на вези
Линк стране http://www.facebook.com/pages/p/728248087319888
https://plus.google.com/113026189826710502526/posts/A6GYBos5oY2
via IFTTT
Матија Малешевић: Феноменологија евроатлантизма – генеза Запад се, дакле, састоји од две компоненте: европске и америчке. Њихова солидарност и савезниш... - Милан «П...